Mi nismo najstariji posetioci, kao �to ponekad volite da nas nazivate, iako dolazimo na Zemlju ve� milenijumima. Na�a misija genetskog in�enjeringa nije prva takva misija koja se odvijala na Zemlji. Bilo je na desetine takvih misija, koje su se odvijale u vi�e faza, a razmak izme�u nekih faza je trajao i nekoliko milenijuma. Mi smo izabrani za sada�nju misiju genetskog in�enjeringa iz tri razloga:
Mnogo se diskutuje o trenutku kada je prvi put napravljen sada�nji oblik ljudske rase uz pomo� genetskog in�enjeringa. Nenadertalac je bio jedna od kasnijih faza evolucije. Za�to je onda trebalo tako puno vremena, i za�to postoji tako malo dokaza o ranijim fazama i koracima? Za genetski in�enjering je potrebno puno vremena jer rezultat koji se �eli proizvesti je bi�e koje mo�e �iveti na svetu za koji se dizajnira, i to �iveti uspe�no. U slu�aju ljudske evolucije, cilj nije bio samo inteligentna vrsta, ve� i vrsta koja bi u sebi nosila i dozu slepog besa i agresivnosti kako bi mogla �iveti zajedno sa velikim kopnenim mesojedima. Neandertalski �ovek je imao problema sa varenjem i morao je biti totalno redizajniran, zajedno sa njegovom konkurencijom, u kasniji oblik �oveka. Razlog za postojanje nedostaju�e karike je taj �to je ona na Mesecu, gde su genetski in�enjeri �esto boravili.
Genetski in�enjering je zapo�et mnogo ranije pre stvaranja Nendertalskog �oveka. Mali majmuni su menjani da bi postali ve�i, da bi se pove�ali razni delovi njihovog mozga, da bi postali ve�tiji, vi�e istra�iva�ki nastrojeni, itd. Ovo su bile faze i koraci, u svakom slu�aju. U svakoj fazi, primerci su vra�ani nazad na Zemlju da bi se videlo kako napreduju, da bi se videlo da li je eksperiment uspeo ili su potrebne izmene. U ve�ini slu�ajeva, bile su potrebne izmene. Da smo sve promene uveli odjednom, do�lo bi do nereda i haosa. Vrsta bi propala, i umrla. Zato se promene obavljaju u etapama.